višegodišnja biljka slična suncokretu sa žutim cvijetom i stabljikom visine preko 2 metra. Razmnožava se vretenastim i izduženim gomoljima koji, za razliku od krumpira, umjesto škroba sadrže inulin. Odlikuje se niskom energetskom vrijednošću (79 kcal/100 g) i sadržajem vitamina i minerala, ali i po tome što je izvor esencijalnih aminokiselina. Najčešće se priprema kao krumpir, kuhana u kori i pečena, ali se može pripremati i sirova, na salatu s ostalim povrćem ili kao zimnica. Od čičoke se mogu napraviti i kolači, a prerađuje se i u proizvode na bazi sušene čičoke i na bazi inulina.

Izgleda da je veoma zdrava, a i sama sam se uverila da se u suštini priprema kao krompir. 

Neću vam pisati recept u gramima jer količina zavisi od broja porcija. Spremala sam je tako što se oljušti, a za to vreme dok oljuštim sve stavljam ih oljuštene u hladnu vodu, kažu da brzo potamni, zatim je iseckala na kockice i stavila da se obari u malo posoljenoj vodi. Kuvala se nekih 15 minuta, da možete da je probodete viljuškom, kao krompir. Nakon toga procediti, staviti kašiku dve kukuruznog brašna, ne možete da stavite previše, sve što je višak neće se zalepiti na nju, staviti i malo soli i aleve paprike. Dobro promešati i pržiti najbolje u teflonskom tiganju na vrlo malo ulja dok ne porumeni. Ja volim hrskavije, pa sam je duže pržila. Ovako spremljena čičoka je spolja hrskava, unutra mekana, a da nisam znala šta je ne bih nikada rekla da to nije krompir! 

Probajte, veoma je interesantno i ukusno, a zdravija varijanta!