Da, ti divni, šareni kolačići.... Kod njih nema između ili ih volite ili ne! Nekima su dosta slatki, ali mene oduševljavaju. Spolja ona hrskva kora, a unutra mekani, sunđerasti, tope se u ustima... 

Macaronsi su kolači koji se prave po pravilima. To je to. Nema izmišljanja, nema menjanja, samo se prati recept i to je to. Moje iskustvo je takvo da su prvih par puta uspeli, zatim ih nisam pravila neko vreme, pa sam krenula ponovo i nisu uspeli. Zatim jos jednom, bili su šuplji. Sledeći put su pukli. Sledeći su se zalepili. Sledeći put se nije primila boja, bili su čudni. Uh....onda sam se smirila i išla polako, redom. 

Reept je sa bloga Milin kuvar, imate ga na linku ovde.

Za macaronse svako ima svoj trik, ja ću vam ispričati moja iskustva. 

Evo prvo sastojaka, pa ću redom objašnjavati:

             -70g belanaca

             -50g kristal šećera

             -80g mlevenih badema

             -120g šećera u prahu

             -boja po želji, kesica ili dve boje u prahu, u zavisnosti od inteziteta boje

Prvo belanca. Kažu treba ih odvojiti od žumanca barem 24 sata ranje, zatim par sati da budu van frižidera. Moje iskustvo je takvo da mi to nije bio neophodno, ja sam samo 2-3 sata ranije odvojla od žumanaca i ostavila van frižidera poklopljeno. Međutim, nije na odmet da se izvade i ranije, ako se setite. :) Meni se pogodilo pa mi je kao po pravilu svaki put tih 70 grama bilo tačno 2 velika jaja, ali ako mene pitate izmerite lepo na vagici. Ako nemate vagu, pozajmite, verujte mi da je potrebno i mnogo će vam olakšati. Ja sam jurila da kupim digitalnu, samo zbog njih. :)

Bademi. Da živimo u normalnom svetu mi bismo imali gde da kupimo bademovo brašno i skratimo sebi muke. Ono što sam ja nalazila u maksiju, gde piše mleveni bademi, kada se pročita sastav dodato je brašno i šećer, kao neka već gotova smesa za kolače. Naravno, to nije dobro, trebaju vam čisti bademi. Možete uzeti već blanširane bademe ili sirove. Ako imate sirove, prelijte ih sa proključalom vodom, ostavite desetak minuta tako i zatim uzimate i ljuštite jedan po jedan. To ćete najlakše uraditi tako što pritisnete širi deo badema i on će izleteti na drugu stranu. Za ovu količinu od 80g mlevenih, treba vam 100g sirovih badema. Kada  oljuštite stavite na papir za pečenje i ubacite u rernu na 100 stepeni i sušite. Promešajte na svakih 10 minuta. E, sad, to zavisi od rerne, od badema, ali meni su obično 20 minuta na 100 stepeni,  zatim ugasim rernu i ostavim bademe da se ohlade unutra. Bitno je da bademi budu lepo suvi, samo ne dozvolite da potamne. 

Kada se radi o mlevenju badema, upotrebite sve moguće alate koje imate! :) Ja koristim onaj mali univerzalni secko. Nije idealno sa njim, najbolje je koristiti mlin za kafu, ali ključno je raditi to sa prekidima, ne odjednom, jer ce se inace bademi pretvoriti u pastu od previše miksanja. Iz iskustva prvo ih sameljem  koliko može sitno, zatim ubacim pola šećera u prahu, pa opet meljem. To prosejem, pa ono što ostane opet ubacim u secko sa drugom polovinom šećera i opet miksam do besvesti.... Kada to prosejete izmerite, treba da imate 200 grama, ako imate manje dodajte malo tih krupnijih mrvica, nije strašno. Meni nekada zafali desetak grama.

Boja. Probala sam sa raznim bojama, ali moje iskustvo je da su boje u prahu idealne. Ne remete gustinu smese, a neke tečne su na bazi ulja, a belanca ne podnose ulje. Obično je dovoljna 1 kesica, jedino ako ne želite baš jaku boju. Crvena i crna mi nikada nisu uspele, uvek se dobiju roza ili siva.

Konačno kreće priprema! :)

Veći je posao oko pripreme sastojaka. Umutite belanca, isti sam rezultat imala sa manje i više mućenim belancima, samo se posle razlikuje da li manje ili više mešate. Dok mutite polako dodajte onih 50g kristal šećera. Kada su umućena dodajte smesu od badema i šećera u prahu, gde ste umešali i kesicu boje. Sada treba mešati špatulom lagano, sve dok ne dobijete smesu koja pada sa špatule kao lava. Morate polako mešati, jer premalo umešano je tvrda smesa, a prviše je tečna.

Evo u ovom videu možete videti kako to izgleda

Možda vam je lakše kada vidite snimak tog mešanja. Kada smesa padne u činiju ne treba da ostaju čvrsti tragovi i da se kida, već da teče i stopi se sa masom.


Ubaite smesu u špric, najlakše mi je u one kese za jednokratnu upotrebu gde samo odsečete vrh od oko 1cm i istiskujete krugove na papiru za pečenje. Ostavite uvek razmak među njima. Kada završite lupnite plehom nekoliko puta u radnu ploču, da izađu mehurići.

Sada ih ostavite da se suše na vazduhu nekih sat vremena, bitno je kada ih pipnete da se stvorila opna i ne ostaje trag na prstu. Ako se ne osuše dobro, neće im se stvoriti ta famozna stopica, obruč. Kada se to čudo dogodi da se osuše pečete ih u zagrejanoj rerni 13 minuta na 140 stepeni. Ostaviti par minuta na plehu, ja ostavm desetak i tek onda ih odlepiti. U prvih 5-7 minuta u rerni će se pojaviti taj obruč i kod mene uvek uspeva kada sedim na podu pord rerne i čekaaaaaam! :)))

Stopica mi je bila lepša, veća kada su macaronsi bili manji.

Mislim da je najpametnija stvar krenuti od pola smese, praviti prvo malo, mada nekima uspeva iz prve bez ikakih problema. Tako da ja mislim da je to do živaca i postupnog praćenja recepta, a ne do toga što je preteško. Morate sami da procenite jačinu rerne, ja sam ih prvi put pekla na 14 minuta, ali su dobili tamniju boju na dnu tada.

Ostajem vam dužna slike postupka pravljenja, sve sam ih noću pravila, pa nisu dobre slike, ali biće ih uskoro! Nadam se da ćete mi preneti svoja iskustva, usudite se, nije strasno, ja sam se trudila da, možda previše detaljno :), opišem svoje. Sledeći post će biti o punjenjima za macarons!